Prvi koraci u svetu kinologije napravljeni su još u detinjstvu. Kao i većina gradske dece, žudeli smo da imamo svog malog psića, sa kojim bi smo se igrali. Mogućnosti da ga držimo u stanu nije bilo, pa smo ih sakrivali po haustorima, podrumima i napuštenim garažama i tada, okruženi njihovom neizmernom ljubavlju živeli u nekom našem svetu iz bajki.

Knjiga bajki koju su nam roditelji čitali pred spavanje u kojoj je i priča "101 DALMATINAC", uvek je kao i dan danas privlačila pažnju dece. Filmovanjem iste priče i prikazivanjem u bioskopima, sa sigurnošću tvrdimo, imalo je velikog uticaja na mnoge tadašnje vlasnike tačkastih, da se opredele baš za njih. Isti slučaj je bio i sa nama.

Aleksandra je svog prvog dalmatinca LUCKY-ja dobila kao rođendanski poklon od Nenada, ali sa zakašnjenjem od 8 nedelja. Razlog za to je bio što je i Aleksandrin i Lucky-jev rođendan 26. marta. Od tog trenutka sve se promenilo u našem životu.

Zajednički život sa Lucky-jem a potom i sa ostalim našim psima, iz dana u dan iz godine u godinu donosio nam je puno srećnih trenutaka. Za sva putovanja, druženja i divna prijateljstva sa ljubiteljima tačkastih možemo da se zahvalimo samo našim ljubimcima.

Uzgoj dalmatinskih pasa je veoma težak i pun neizvesnosti, ali to je još jedan izazov kako za nas tako i za Vas ukoliko ste pravi borci i ukoliko ste spremni da se upustite u takvu borbu.